SVI UČESTVUJEMO
U SPAŠAVANJU SVETA

Od klimatske krize do izumiranja vrsta, uticaj ljudi na naš svet može da se čini tako velikim da je lako poverovati da nema nade da se išta promeni. Ali, baš zato što smo svi mi mali deo problema, svi možemo biti i deo rešenja. Prvi korak je da sagledamo uticaj svakoga od nas.

Svako od nas ima 'ugljenični otisak'. To je ukupna količina emisija CO2 (ugljen-dioksida) koju stvaramo tokom određenog vremenskog razdoblja, a merenja se obično sprovode tokom godine.

Veličina našeg ugljeničnog otiska zavisi o mnogo toga – proizvoda koje kupujemo, načina na koje putujemo, kako grejemo svoj dom, šta jedemo, a i gde živimo.
 
Jedna švajcarska studija pokazala je da ljudi u seoskim područjima stvaraju 20% više CO2 nego oni u gradovima. Glavni razlog za to su njihovi veći zahtevi u smislu prevoza i grejanja u poređenju s toplijim, kompaktnijim urbanim sredinama. 
 
Količina proizvedenog CO2 po osobi takođe se jako razlikuje širom sveta, pri čemu bogatije nacije imaju mnogo veće brojke od onih siromašnijih.

Niger, na primer, emituje samo 0,15 tona po osobi, dok je u SAD-u ta brojka 13,97 tona, a Katar proizvodi neverovatnih 32,47 tona CO2 po osobi.

Ljudi koji žive u zemljama s većim otiskom mogu učiniti mnogo toga da smanje svoj uticaj na planetu.

1. Koristi manje energije

Možda možeš da prebaciš svoje kućno snabdevanje energijom na plan zelene energije ili da koristiš dobavljača sa 100% obnovljivom energijom. Ako je to moguće, super! Nažalost, većina naše energije – čak i električne energije – još uvek se proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva. Dakle, zapravo što je manje koristimo, to bolje.

Možeš da napraviš razliku postavljanjem solarnih panela i bojlera, ugradnjom LED rasvete, odabirom energetski efikasnih uređaja i pravilnom izolacijom svog doma.

Naravno, ta rešenja će koštati, ali takođe možeš nešto da preduzmeš bez dodatnog trošenja novca – na primer, sušenjem veša na vazduhu i gašenjem svetla i drugih električnih uređaja kada ih niko ne koristi. 

2. Kupuj manje stvari

Proizvodnja stvari troši energiju i još više svetskih prirodnih resursa. Odgovor je manje konzumirati, ponovno koristiti stvari koje možemo, pozajmljivati, kupovati korišćeno i reciklirati sve što možemo.

A ako moraš da kupiš nešto novo, prvo dobro razmisli da li ti zaista treba. Istraži koje kompanije imaju najjače vrednosti kad je u pitanju održivost pre nego što odlučiš od koga da kupiš.

Gde god možeš, pronađi alternative proizvodima koji štete životnoj sredini. Pelene za višekratnu upotrebu i ekološki prihvatljivi proizvodi za čišćenje samo su neki od primera. 

Biciklisti u parku La Ronda del Sinu. © WWF / David Estrada Larraneta

3. Putuj zelenije

Putovanje avionom stvara izuzetno velike emisije CO2, posebno tokom poletanja. Dakle, ako baš moraš da putuješ avionom, odaberi direktni let tamo gde je to moguće.

Benzinski i dizelski automobili takođe ispuštaju puno CO2. Električno vozilo je bolji izbor, ali ako to nije opcija, takođe možeš da:
     • manje putuješ
     • deliš automobil
     • koristiš javni prevoz
     • se pobrineš da ne voziš s nepotrebnom težinom kako bi tvoj automobil radio što je moguće efikasnije.
Ako možeš, zašto ne voziti bicikl ili hodati? To je bolje rešenje i za tvoje zdravlje kao i za zdravlje planete.

4. Razmisli o svojoj hrani

Način na koji proizvodimo hranu ubrzano degradira planetu. Uzrokuje 70% gubitka biodiverziteta na kopnu i 50% u slatkovodnim sistemima, a odgovoran je i za oko 30% emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Neka hrana je gora za planetu od druge. Hrana životinjskog porekla uopšteno ima veći uticaj na prirodu od biljaka i useva, a posebnu štetu uzrokuje proizvodnja mesa, mlečnih proizvoda i hrane koja dolazi iz mora.

Moramo da smanjimo potrošnju hrane životinjskog porekla na svetskom nivou. Ali ne postoji jedinstveno rešenje za sve.

Doprinos svakog od nas biće u skladu s našom jedinstvenom kulturom, kulinarskom tradicijom, ekološkim otiskom i zdravstvenim profilom.

Na nekim mestima, količina koja se trenutno konzumira daleko je veća od onoga što je zdravo za ljude ili planetu. U drugima, potrošnja mesa zapravo bi trebalo da se poveća kako bi se postigli zdravstveni i prehrambeni ciljevi.

Nauka je jasna u tome da možemo da nastavimo da uživamo u mesu kao delu zdrave i održive ishrane, ali zajedno moramo da naučimo da uravnotežimo potrošnju mesa s ekološkim ograničenjima koja nam Zemlja postavlja.

Održivi recepti © Sabrina Bqain / WWF

5. Neka se čuje i tvoj glas

Važno je osigurati da se i tvoj glas čuje. Zatraži od svojih omiljenih kompanija da proizvode održivije proizvode i izbegavaj one koji zagađuju ili štete životnoj sredini.

Odaberi banku koja ne ulaže u fosilna goriva ili lobiraj kod svog penzionog fonda da ulaže etički.

Razgovaraj s firmom u kojoj radiš, sa stanodavcem ili ljudima s kojima studiraš. Možeš li da ih nagovoriš da usvoje mere za uštedu energije ili da recikliraju više otpada koji proizvode?

Ako grad u kojem živiš otežava život biciklistima ili ima loš javni prevoz, zamoli svoju lokalnu upravu da učini nešto po tom pitanju. Možda ćeš takođe moći da deluješ glasanjem za predstavnike vlade koji dele tvoje vrednosti.

Sat za našu planetu u Ugandi © WWF-Uganda

6. Ustani za svoja prava

2018. godine petnaestogodišnja devojčica za koju niko nije čuo sedela je ispred švedskog parlamenta, izjavljujući da je u 'školskom štrajku' zbog klime. Podstakla je globalni pokret, nadahnuvši decu u školama širom sveta da organizuju slične proteste.

Glas Grete Tunberg sada čuju svetski lideri na samitima UN-a i ne može da se ignoriše. To samo pokazuje da direktna akcija deluje.

Ako imaš priliku da prisustvuješ klimatskom maršu, iskoristi je. Ako možeš da učestvuješ u našoj kampanji Sat za našu planetu ili drugim pokretima, učini i to.

A ako ikada osetiš da ne možeš ništa da učiniš, seti se da pojedinačni postupci mogu da donesu veliku promenu!