SVET BEZ KORALA?

Koralni grebeni pokrivaju manje od 0,1% okeanskog dna, ali su dom jednoj četvrtini svih morskih vrsta na Zemlji. To ih čini biološki izrazito raznovrsnim ekosistemima, koji podržavaju složeni lanac ishrane na čijem smo kraju i mi, ljudi. 

Smatra se da se oko 850 miliona ljudi širom sveta oslanja na koralne grebene za svoju hranu i sredstva za život. Na zdravim grebenima direktno počiva oko 30 miliona radnih mesta u ribarstvu, a turistička industrija vezana za koralne grebene procenjuje se na 36 milijardi funti i osigurava posao hiljadama ljudi u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta.

Grebeni pomažu da se nahrani više od samo naših trbuha, oni hrane i naše duše. Ključni su za kulture mnogih domorodačkih naroda i izvor su divljenja za sve nas koji volimo prirodni svet. Ekstrakti korala sve se više koriste za poboljšanje našeg fizičkog blagostanja, pružajući tretmane za astmu, artritis, rak i mnoge druge bolesti.

Uz to, ove ogromne žive strukture štite ljude od moguće štete. Istraživanja su pokazala da koralni grebeni smanjuju energiju talasa za čak 95%, pružajući tako priobalnim zajednicama važnu zaštitu od cunamija i oluja.

Ukratko, važnost koralnih grebena je ogromna. Nažalost, takve su i pretnje s kojima se suočavaju. 

Šta nas zabrinjava?

Zemlja se od predindustrijskog doba zagrejala u proseku za 1,2°C, a u posljednjih 40 godina izgubili smo 50% koralnih grebena.

Ako prosečna globalna temperatura poraste za 1,5°C, taj gubitak će porasti na od 70% do 90%. U svetu sa zagrevanjem od 2°C, ostaće samo 1% koralnih grebena.

Bodljikava morska zvezda velika je pretnja morskim koralima © Jürgen Freund / WWF

Većinu ovog uništenja uzrokuju cikloni koji postaju snažniji i češći kako se klima zagreva. Dalja šteta dolazi u obliku izbeljivanja korala. Zdravi grebeni svoju svetlu boju dobijaju od mikroskopskih algi koje žive u tvrdoj spoljašnjoj strukturi korala. Te alge pomažu u proizvodnji hrane za svoje domaćine, ali ako okolna voda postane pretopla, alge odlaze. To koralu oduzima glavni izvor hrane, a time i boju. Grebeni mogu da prežive kratka razdoblja izbeljivanja, ali dugoročno je takva situacija fatalna za njih.

Ostale pretnje dolaze od ljudi kroz bušenje za dobijanje nafte, gradnje luka, eksploataciju resursa, brodarstva i ribolova. Odbačene ribolovne mreže, zamke i ostali otpad mogu ozbiljno da oštete koralne grebene, a veliki uticaj ima i prekomerni izlov određenih vrsta. Na primer, neke ribe jedu morske alge –  ako se previše tih riba uzme s grebena, alge mogu preplaviti korale na kojima žive.

A tu je i popratni učinak poljoprivrede. Kad azotno đubrivo otiče s polja u okean, uzrokuje ogroman porast algi. Te alge zatim jedu larve bodljikavih morskih zvezda, što uzrokuje eksploziju njihove populacije. Samo jedna odrasla zvezda može pojesti čak 9,5 metara živih korala godišnje. Tokom pojavljivanja jednog takvog slučaja eksplozije njihove populacije 2015. godine, Veliki koralni greben bio je dom za između 4 i 12 miliona bodljikavih morskih zvezda.

Šta nam pruža nadu?

Dakle, kako možemo da pomognemo koralnim grebenima da prežive? Borba protiv klimatskih promena najveći je korak, a to znači drastično smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U isto vreme, moramo prihvatiti da neke grebene neće biti moguće spasiti. Zato je još važnije brinuti se za one koje možemo.

U nekim delovima okeana hladne se struje dižu iz dubina, hladeći površinsku vodu. Kao rezultat toga, grebeni u tim područjima su otporniji na klimatske promene. Ako ih zaštitimo, mogli bismo na kraju da obnovimo grebene u drugim područjima. Larve korala šire se okeanom putem okeanskh struja. Dakle, kad larve s otpornog grebena dođu do umirućeg, mogle bi se uhvatiti za njega i ponovno ga izgraditi. 

Lokalni heroji

Ovi otporni grebeni često su blizu zajednica koje se suočavaju s vlastitim izazovima. Nekim ribarima i uzgajivačima briga o koralima može se činiti nevažnom u poređenju s neposrednim pritiskom preživljavanja. Tu na scenu stupaju inicijative kao što je Coral Reef Rescue. To je partnerstvo naučnika, organizacija poput WWF-a i zajednica koje rade na poboljšanju obrazovanja, mogućnosti i sigurnosti hrane za te zajednice. Konačni cilj je ljudima dati alate i resurse koji su im potrebni za zaštitu vlastitih prirodnih resursa.

Podaci su još jedna ključna karika u našem lancu. Članovi UN-ove Konvencije o biodiverzitetu danas mere veličinu svojih grebena, žive korale i broj riba kojima pružaju potporu. Proveravajući svoj napredak u odnosu na globalne ciljeve, mogu da vide koje intervencije stvarno funkcionišu i učinkovitije da usmere svoj rad na očuvanje. Ovaj pristup takođe čini globalne i regionalne podatke doslednijim, dajući pouzdaniju sliku o tome kako se sistemi grebena menjaju tokom vremena.

Prekrasni koralni greben Bizmarkovog mora / Papua Nova Gvineja. © Jürgen Freund / WWF

Sledeća generacija korala

Floridska Fondacija za obnovu korala (Coral Restoration Foundation) preduzima još direktnije mere. Ronioci uzgajaju nove korale u podvodnim rasadnicima, spremne za ponovnu sadnju na oštećenim grebenima. U međuvremenu, naučnici sa Havajskog univerziteta u Manoi proučavaju kontroverzniji pristup, nazvan 'potpomognutom evolucijom'. To uključuje pronalaženje korala koji se čine otpornijim na zagrevanje i njihovo dovođenje u laboratoriju radi izlaganja još toplijoj vodi. Ako se mogu prilagoditi povišenim temperaturama, ti otporniji korali mogli bi se koristiti za uzgoj jačih generacija korala u budućnosti.

Dakle, iako nema sumnje da su pretnje našim koralnim grebenima ozbiljne, zajedničkim naporima možemo da pomognemo da se plima preokrene.