Možemo li da jedemo meso
i da ne štetimo ljudima i planeti?

Meso i hranu životinjskog porekla trebali bi da jedemo u skladu s onim što planeta može održivo da proizvede. U suprotnom dovodimo u opasnost budućnost života na Zemlji.

Kao vrsta koja naseljava sve krajeve sveta, hrana koju jedemo i način proizvodnje nisu dobri ni za nas ni za planetu. Dok u svetu gladuje više od 800 miliona ljudi, više od dve milijarde onih koji imaju dovoljno hrane pate od gojaznosti ili viška kilograma.

Nezdrava prehrana je najčešći uzrok nezaraznih bolesti. Uz to, način na koji proizvodimo hranu ubrzano šteti planeti - uzrokuje 70% gubitka biodiverziteta na kopnu i 50% u slatkovodnim sistemima, a odgovoran je i za oko 30% emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Međutim, neke namirnice štete planeti više od drugih.

Dok hrana životinjskog porekla uopšteno ima veći uticaj na prirodu od biljaka i useva, proizvodnja mesa, mlečnih proizvoda i hrane koja dolazi iz mora može biti posebno štetna.

Meso obično ima najveći uticaj na životnu sredinu, delimično jer stoka proizvodi emisije metana kroz svoj probavni proces, koji zovemo crevna fermentacija, ali i zato što većina mesa dolazi od stoke koja se hrani usevima.

To znači da ekološki otisak nisu samo resursi koji se koriste za uzgoj stoke već i oni koji odlaze na proizvodnju hrane za životinje.

Posebno zabrinjava intenzivni uzgoj stoke na malim prostorima koja se hrani sojom i žitaricama, a čija proizvodnja menja prirodu na područjima kao što su Severnoameričke velike ravnice ili brazilski Serado, smanjujući biodiverzitet i povećavajući emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Redovi soje. Serado, Brazil. © Peter Caton / WWF-UK

Treba li da menjamo svoje prehrambene navike?

Nauka svakako pokazuje da prekomerna konzumacija mesa, kao i jako prerađene hrane i rafinisanih šećera, može da poveća rizik od bolesti srca, raka i dijabetesa, dok konzumacija voća, povrća i druge biljne hrane dovodi do pozitivnih zdravstvenih ishoda za ljude.

Međutim, važno je prepoznati da umerena konzumacija hrane životinjskog porekla može biti deo zdrave i uravnotežene prehrane, dok postoje mnogi delovi sveta u kojima meso predstavlja vitalni izvor hranjivih materija koje nisu dostupne u drugoj dostupnoj hrani.

Zdravlje životne sredine takođe zavisi od toga kako ćemo sprečiti prekomernu konzumaciju: jednostavno nije moguće proizvesti količinu mesa koja se trenutno konzumira bez štete po planetu.

Međutim, takođe je tačno reći da određene metode stočarske proizvodnje — na primer održivo držanje stoke na ispaši — mogu pozitivno da utiču na životnu sredinu. Istraživanja pokazuju da stoka uzgojena na dobro upravljanim, prirodnim travnjacima (za razliku od šuma koje su posečene da bi se napravilo mesta za krave) mogu povećati količinu ugljenika pohranjenog u tlu i doprineti biološki bogatom ekosistemu travnjaka.

Stoka integrisana u obradive površine prirodno đubri zemlju, smanjujući potrebu za primenom sintetičkih đubriva.

A hrana proizvedena u skladu sa zdravim ekosistemom je prava dobit. Na primer, neki poljoprivrednici i stočari doprinose sigurnosti hrane i poboljšanju lokalnih životnih uslova uzgojem stoke na prirodnim travnjacima, a istovremeno imaju ključnu ulogu u upravljanju ekološki vrednim zemljištem.

Kad razmatramo budućnost naše prehrane, takođe treba imati na umu da će se za prehranu milijardi ljudi uvek koristiti značajna količina prirodnih resursa.

Na primer, čak i da postanemo potpuno veganska planeta, zapravo bismo i dalje koristili približno istu količinu obradivog zemljišta koliko je danas potrebno za prehranu ljudi i životinja.

Možemo da proizvodimo hranu i istovremeno brinemo o prirodi kroz podržavanje regenerativnih ekosistema, ali proizvodnja različitih vrsta hrane deo je rešenja.

Seljačka pijaca, Timpu, Butan. © James Morgan/ WWF-US

Put napred

Važno je da na svetskom nivou konzumiramo meso i hranu životinjskog porekla u skladu s onim što planeta može održivo da proizvede.

To znači globalno smanjenje količine mesa i hrane životinjskog porekla koja se trenutno konzumira. Ali ne postoji jedinstveno rešenje za sve.

Doprinos svakog od nas biće u skladu s našom jedinstvenom kulturom, kulinarskom tradicijom, ekološkim otiskom i zdravstvenim profilom.

Na nekim mestima je količina koja se trenutno konzumira daleko veća od onoga što je zdravo za ljude ili planetu. U drugima, potrošnja mesa zapravo bi trebala biti povećana kako bi se postigli zdravstveni i prehrambeni ciljevi.

Nauka je jasna u tome da možemo da nastavimo da uživamo u mesu kao delu zdrave i održive prehrane, ali moramo da naučimo da uravnotežimo konzumaciju mesa s ekološkim ograničenjima koja nam Zemlja postavlja.

Ako to ne učinimo, biće nemoguće zaštititi ljudsko zdravlje i zdravlje naše zajedničke planete.