Choose your region...
REŠAVANJE KRIZE GUBITKA PRIRODE: ŠTA MORA BITI PROMENJENO?
Još uvek nije prekasno da se priroda oporavi, ali za to su potrebna velika i smela rešenja. Obnavljanje prirode zahteva do sada neviđene konzervacione napore kojima bi se srazmerno odgovorilo na krizu gubitka prirode, odnosno hitnu transformaciju naših prehrambenih, energetskih i finansijskih sistema.
TRANSFORMACIJA OČUVANJA PRIRODE
Uprkos alarmantnom opštem propadanju prirode širom sveta, populacije mnogih vrsta su se ustalile ili čak povećale kao rezultat aktivnosti u pogledu očuvanja prirode. Ipak, izolovani uspesi i puko usporavanje gubitka prirode neće biti dovoljni, a očuvanje prirode koje ne uzima u obzir potrebe ljudi neće uspeti na duge staze.
1. Više zaštite
Zaštićena područja trenutno pokrivaju 16% kopnenih površina planete i 8% okeana, ali mnogim ovim područjima ne upravlja se delotvorno. Moramo da zaštitimo 30% kopna i voda naše planete do 2030. kao i da obnovimo 30% degradiranih područja do 2030. godine. Ovo je prilika koju ne smemo da propustimo ako želimo da srazmerno povećamo delotvorno očuvanje prirode na dosad neviđeni nivo.
2. Zemlja autohtonih naroda
Podržavanje i priznavanje prava autohtonih naroda i lokalnih zajednica verovatno je jedan od najdelotvornijih načina da očuvamo bioraznovrsnost u velikoj meri. Teritorije autohtonih naroda pokrivaju četvrtinu globalnog zemljišta, uključujući i veliki procenat mesta koja su najvažnija za očuvanje bioraznovrsnosti. U brojnim slučajevima, na ovim teritorijama vekovima se održivo upravlja vrstama i ekosistemima.
3. Rešenja zasnovana na prirodi
Rad i razvoj u skladu s prirodom umesto protiv nje, može da bude odgovor na brojne druge probleme društva. Na primer, obnova šumskih, močvarnih i obalskih staništa može da poveća apsorpciju emisija ugljen dioksida i pomogne zajednicama da se prilagode na efekte klimatskih promena. Rešenja za ublažavanje klimatskih promena zasnovana na prirodi imaju potencijal da smanje emisije stakleničkih gasova za 10–19% na godišnjem nivou, a pri tom takođe, koriste ekosistemima i daju sredstva za život ljudima.
TRANSFORMACIJA NAŠEG PREHRAMBENOG SISTEMA
Naš prehrambeni sistem je vodeći uzrok propadanja prirode. Proizvodnja hrane koristi 40% svog nastanjivog zemljišta i najveći je razlog gubitka staništa, odgovorna je za 70% potrošnje vode i za više od četvrtine emisija stakleničkih gasova. Uprkos tome i dalje nam ne daje potrebne hranjive materije: skoro trećina ljudi ne dobija redovno dovoljno hranjivih namirnica, a otprilike isti procenat ljudi ima prekomernu težinu. Šta onda možemo da učinimo?
1. Proizvodnja pozitivna za prirodu
Moguće je da se proizvede dovoljno hrane za sve, a da se pri tom dopusti prirodi da napreduje. Poljoprivredne prakse koje su pozitivne za prirodu mogu da unaprede prinos useva i produktivnost stoke, istoveremeno pomažući ekosistemima da se obnove - obnovom bioraznovrsnosti i zdravlja tla. Obnovom ribljeg fonda i njenim održivim upravljanjem, mogli bismo da imamo više plodova mora ili iz divljine, pri čemu, takođe, postoje i mogućnosti za održivo povećanje akvakulturne proizvodnje.
2. Zdrava prehrana - prijatelj planete
Kada bi svi ljudi jeli zapadnjačku hranu bogatu mesom, mastima i šećerom, trebali bi nam resursi još nekoliko planeta. Otprilike 71% sve poljoprivredne zemlje se trenutno koristi za ispašu, a još 11% se koristi za uzgoj stočne hrane. Uvođenje više biljnih namirnica u ishranu, a manje onih životinjskog porekla, dobro je za naše zdravlje i dobro za planetu, iako se prehrambene navike razlikuju od jednog mesta do drugog. Ključno je da odgovorimo i na izazove neuhranjenosti i neizvesnosti u pogledu hrane.
3. Smanjiti gubitak i otpad od hrane
Procenjuje se da se 30–40% od sve proizvedene hrane nikada ne pojede, što predstavlja otprilike četvrtinu globalno proizvedenih kalorija, jednu petinu poljoprivrednog zemljišta i potrošnje vode, odnosno 4,4% emisija stakleničkih gasova na svetskom nivou. Ali, imamo brojne prilike za smanjenje gubitka i otpada od hrane – od boljeg skladištenja i prerađivačkih tehnologija u lancima proizvodnje do pametnijeg kupovanja i kuvanja hrane.
4. Preusmeriti poljoprivredne i ribarske subvencije
Svake godine države troše procenjenih 635 miliona dolara na subvencije za poljoprivredu koje su uzrok gubitka prirode, a još oko 22 milijarde dolara na subvencije koje podstiču prekomerni ribolov. Ovi iznosi mogu i više nego da nadoknade troškove proporcionalnog povećanja proizvodnje pozitivne za prirodu, smanjenja gubitka i otpada od hrane, podržavanja ljudi u prelasku na zdraviju ishranu i učiniti da hrana bude bogatija hranljivim materijama i cenovno dostupna svima.
TRANSFORMACIJA NAŠEG ENERGETSKOG SISTEMA
Način na koji proizvodimo i trošimo energiju je glavni uzrok naše klimatske krize. Kako bi se izbegla klimatska katastrofa moramo da prepolovimo emisije stakleničkih gasova do 2030. kroz brzi prelazak s fosilnih goriva na obnovljivu energiju. Ova energetska tranzicija mora biti brza, zelena i pravedna, stavljajući ljude i prirodu na prvo mesto.
1. Brža transformacija
U poslednjoj deceniji, globalni kapacitet obnovljive energije otprilike se udvostručio, a troškovi vetra, sunca i baterija pali su za do 85%. Krećemo se u pravom smeru, ali moramo da uradimo i mnogo više i mnogo brže. U sledećih šest godina moramo da utrostručimo obnovljive izvore energije, udvostručimo energetsku delotvornost, uvedemo 20-40% lakih električnih vozila i modernizujemo energetske mreže. To će zahtevati utrostručenje ulaganja na minimalno 4,5 biliona američkih dolara godišnje do 2030.
2. Zelenija transformacija
Napuštanje fosilnih goriva biće bolje za klimu, zdravlje ljudi i prirode. Međutim transformacija energetskog sistema može da donese svoje izazove, počev od hidroenergije koja deli reke i bioenergije koja pokreće gubitak staništa, do vađenja ključnih minerala koji oštećuju osetljive ekosisteme. Potrebno nam je pažljivo planiranje i zaštitni mehanizmi životne sredine kako bi se osiguralo da energetska tranzicija bude zaista čista i zelena.
3. Pravednija transformacija
Danas više od 770 miliona ljudi nema električnu energiju, a gotovo tri milijarde ljudi još uvek za kuvanje sagoreva kerozin, ugalj ili drugu biomasu. To doprinosi siromaštvu, uništavanju šuma i zagađenju vazduha u domovima što je glavni uzrok prevremene smrti koja nesrazmerno više pogađa žene i decu. Potrebna nam je pravedna energetska tranzicija u kojoj će svi imati koristi od modernih i sigurnih izvora energije.
TRANSFORMACIJA FINANSIJA
Preko polovine globalnog BDP-a (55%) - ili procenjenih 58 biliona američkih dolara – zavisi od prirode i usluga koje ona pruža. Ipak, naš trenutni ekonomski sistem skoro uopšte ne vrednuje prirodu. Kao rezultat toga gotovo 7 biliona američkih dolara godišnje odlazi na aktivnosti kojima se pogoršavaju krize prirode i klime, dok se samo 200 milijardi američkih dolara troši na rešenja u skladu s prirodom.
1. Ulaganje u prirodu
Adresiranje kriza prirode i klime kao i transformacija naših prehrambenih i energetskih sistema zahtevaće ogromna ulaganja. Transformaciju je moguće postići, ali biće potrebne tektonske promene da finansijska sredstva poteku u pravom smeru, suprotnom od uništavanja planete i prema njenom isceljenju. Hitno je potrebno proporcionalno povećati nova finansijska rešenja koja uključuju javni i privatni sektor – od zelenih finansijskih proizvoda do dugoročnih ulaganja u poslovanje pozitivno za prirodu.
2. Povezivanje prirode i finansija
Naš finansijski sistem i ekonomije ne bi mogli da prežive funkcionalnih ekosistema, bioraznovrsnosti, vode i stabilne klime. Banke i finansijske institucije moraju da uzmu u obzir vrednost prirode i klime, razmotre rizike povezane s prirodom u svim odlukama koje donose i osiguraju da organizacije, kojima pozajmljuju novac, postupaju na isti način.
Preuzmi Izveštaj o stanju planete 2024
Nastavi da istražuješ
Populacije divljih životinja naglo opadaju.
Populacije su u proseku manje za 73% nego pre 50 godina. Otkrijte krizu sa kojom se suočava priroda.
Kako WWF rešava krizu prirode
Otkrijte kako pionirski rad WWF-a obezbeđuje održivu budućnost za sve.
Kako živeti održivije
Od klimatskih promena do izumiranja vrsta, svi možemo da doprinesemo izlečenju planete.
Ostani u toku
Prijavi se na naš newsletter i među prvima saznaj sve važne vesti o našem radu i načinima kako i ti možeš da se uključiš.
© 2022 WWF - World Wide Fund For Nature© 1986 Panda Symbol WWF – World Wide Fund For Nature (formerly World Wildlife Fund)® “WWF” is a WWF Registered Trademark Creative Commons licence.