Choose your region...
Kada prirodni sistemi pređu određenu prelomnu tačku, posledice mogu da budu strašne. To se ponekada događa na lokalnom nivou, poput primera da urušavanje populacije riba dovede do gubitka radnih mesta i smanjenja prihoda u obalskim zajednicama. Ipak, takođe, rizikujemo da pređemo i globalnu prelomnu tačku koja može da ugrozi sve naše zalihe hrane, podstakne široko rasprostranjene katastrofe poput požara i poplava, ali i destabilizuje ekonomije i zajednice širom sveta.
Rani znaci upozorenja koje dobijamo iz monitoringa i naučnih dokaza ukazuju na to da nam se pet globalnih prelomnih tačaka približava velikom brzinom, pri čemu svaka od njih predstavlja strahovitu pretnju čovečanstvu, Zemljinim sistemima za održavanje života i društvima širom sveta.
Krčenje šuma i klimatske promene izazivaju smanjenje količine padavina u Amazonu, što bi moglo da dovede region do toga da postane neprikladan za tropsku prašumu. To bi imalo poražavajuće posledice po ljude, bioraznovrsnost i globalnu klimu. Prelomna tačka je već na vidiku ukoliko se uništi samo 20-25% amazonske prašume, a 17% je već sada isečeno.
Temperatura mora koja je u porastu u kombinaciji s degradacijom ekosistema, prouzrokovala je masovna izbeljivanja na Velikom koralnom grebenu 1998., 2002., 2016., 2017., 2020., 2022. i 2024. godine. Usled sve veće učestalosti ovih događaja, Veliki koralni greben zajedno s procenjenih 70-90% koralnih grebena u svetu više neće moći da funkcioniše kao ekosistem. Preko milijardu ljudi se oslanja na ove grebene za hranu, sredstva za život i zaštitu od oluja.
Više o tomeDve ogromne ledene ploče – na Grenlandu i zapadnom Antarktiku – izložene su riziku da pređu prelomne tačke posle koje otapanje postaje nepovratno. To bi poremetilo strujanje mora i uzrokovalo podizanje nivoa mora od nekoliko metara, a samim tim i ugrozilo živote 1 od 8 ljudi širom sveta koji žive u obalskim područjima koja su na nadmorskoj visini manjoj od 10m.
Urušavanje subpolarnog vrtloga, kružne struje južno od Grenlanda, uništilo bi morske ekosisteme, poremetilo druge morske struje i dramatično promenilo globalne vremenske obrasce, naročito u Evropi i Severnoj Americi gde bi se broj letnjih toplotnih talasa povećali, a zime bi postale oštrije.
Ogromna količina ugljen dioksida i metana je zarobljena u zaleđenom tlu Arktika. Kako se sve više ovih područja permafrosta otapa zbog globalnog otopljavanja, sve je veće oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, a to još više ubrzava rezultate klimatske krize.
Grebeni sami održavaju svoje zdravlje i otpornost sve dok ljudski pritisci, kao što je, na primer, prekomerni ribolov, ostaju ispod određenog nivoa.
1/4
Ako se ti pritisci nastave ili se vremenom povećaju, otpornost grebena slabi i čini ih ranjivim na sve buduće pretnje.
2/4
S obzirom na to da je do ove faze već oslabljen, sve što je potrebno da se ekosistem gurne preko ivice je nastavak pritiska ili iznenadni šok. To u slučaju korala može da bude promena u temperaturi vode čiji je uzrok klimatska kriza, a što može da izazove masovno izbeljivanje korala.
3/4
Iako neki koralni grebeni mogu da se od izbeljivanja, drugi neće nikada, čak i u slučaju da pritisci nestanu. A u slučaju onih grebena koji se oporave, bilo koja sledeća pretnja znači jako male šanse za ponovni oporavak.
4/4
Još nije kasno za prirodu ako imamo velika, hrabra rešenja i napore za očuvanje bez presedana.
Priroda nas održava - od hrane koju jedemo do vazduha koji dišemo. Ali, ako je priroda ugrožena, jesmo li i mi?
Zašto je biodiverzitet ključ za otključavanje našeg odnosa sa živim svetom.